borivoje jagodic
Moderators: pedja089, stojke369, [eDo], trax
Povratnu vezu svakako ostavi. Normalno je i da trafo daje pravokutni napon, to i je razlog zasto bi rad sklopa bez prigusnice bio destruktivan. (za vise harmonike kond predstavlja vrlo nisku impedanciju).
Struja kroz prigusnicu ce biti trokutasta (moze se izmjeriti shuntom), polako se 'penje' dok je napon prisutan i onda polako freewheela kroz diodu i trosilo.
Isto, cemu svi oni silni otpornici i kondenzatori an povratnoj vezi? To potpuno unistava odziv, netreba ti nista osim otpornog djelitelja.
I zasto pin 9 na pin 1? Kod pojacala pogreske se nesmije koristiti negativna povratna veza, eventualno 'simbolicna' od par megaohma. Zbog toga ti je regulacija losa.
Spoji prema ovoj shemi, s djeliteljem i bit ce OK.. R10 im doduse nije potreban, al ajd.
http://www.qrp4u.de/docs/en/smps_new/
Struja kroz prigusnicu ce biti trokutasta (moze se izmjeriti shuntom), polako se 'penje' dok je napon prisutan i onda polako freewheela kroz diodu i trosilo.
Isto, cemu svi oni silni otpornici i kondenzatori an povratnoj vezi? To potpuno unistava odziv, netreba ti nista osim otpornog djelitelja.
I zasto pin 9 na pin 1? Kod pojacala pogreske se nesmije koristiti negativna povratna veza, eventualno 'simbolicna' od par megaohma. Zbog toga ti je regulacija losa.
Spoji prema ovoj shemi, s djeliteljem i bit ce OK.. R10 im doduse nije potreban, al ajd.
http://www.qrp4u.de/docs/en/smps_new/
Last edited by Firkragg on 15-08-2007, 12:10, edited 1 time in total.
Ovo je sada prava stvar! Mada sam imao ovu semu.
Ja sam isao na nesto nizu frekvenciju,stavio sam 1nF i 18k kombinaciju.A i nisam isam imao 2n2 stiroflex.I jos treba obratiti paznju da se namota sekundar par volti vise od ciljanog izlaznog napona,iako ce porasti na elektrolitu pri opterecenju dolazi na pravu vrednost.Tako se pokazalo kod mene.Upravo kao sto si bio napisao.
Cini mi se i da su sada fetovi potpuno hladni na istom opterecenju na kome su se ranije grejali.
Ja sam isao na nesto nizu frekvenciju,stavio sam 1nF i 18k kombinaciju.A i nisam isam imao 2n2 stiroflex.I jos treba obratiti paznju da se namota sekundar par volti vise od ciljanog izlaznog napona,iako ce porasti na elektrolitu pri opterecenju dolazi na pravu vrednost.Tako se pokazalo kod mene.Upravo kao sto si bio napisao.
Cini mi se i da su sada fetovi potpuno hladni na istom opterecenju na kome su se ranije grejali.
Stavio sam trimer potenciometar na mesto R9, 50k i paralelno otpor 33k.Radi regulacija dobro, i manji je pad napona pri opterecenju,verovatno moze da se dotera jos bolje.
Ali probio mi je sekundar na trafou nisam imao izolaciju izmedju slojeva, i otisli su mi fetovi.
Ostavicu ovo da se ohladi,pa kasnije moram da namotam trafo po propisu.A i ja idem da se malo hladnem
Pozdrav i hvala ti na pomoci.
Ali probio mi je sekundar na trafou nisam imao izolaciju izmedju slojeva, i otisli su mi fetovi.
Ostavicu ovo da se ohladi,pa kasnije moram da namotam trafo po propisu.A i ja idem da se malo hladnem
Pozdrav i hvala ti na pomoci.
Please nacrtaj shemu tog prepravka, jer se gubim.
Ono kako je povratna veza spojena na zadnjeoj shemi nevalja, i izlazni napon nesmije varirati vise od par stotina milivolta.
Pojacalo pogreske se koristi slicno kao komparator, znac bez ili s vrlo slabom, simbolicnom povratnom vezom.
Na + ulaz spajamo referentni napon, sto je u ovom slucaju pin 16 (5V) a na - ulaz podjeljeni izlazni napon. Filozofija je da kontroler uvijek drzi ovaj napon na negativnom ulazu tocno 5V, prakticki nista drugo nije potrebno za regulaciju.
Moze se ugraditi i jednostavna prekostrujna zastita protiv ovakvh kratkih spojeva, s strujnim trafoom LM393 akot e zanima.
Ono kako je povratna veza spojena na zadnjeoj shemi nevalja, i izlazni napon nesmije varirati vise od par stotina milivolta.
Pojacalo pogreske se koristi slicno kao komparator, znac bez ili s vrlo slabom, simbolicnom povratnom vezom.
Na + ulaz spajamo referentni napon, sto je u ovom slucaju pin 16 (5V) a na - ulaz podjeljeni izlazni napon. Filozofija je da kontroler uvijek drzi ovaj napon na negativnom ulazu tocno 5V, prakticki nista drugo nije potrebno za regulaciju.
Moze se ugraditi i jednostavna prekostrujna zastita protiv ovakvh kratkih spojeva, s strujnim trafoom LM393 akot e zanima.
Evo prepravljene seme.Izgleda sam opet malo usporio odziv. A i zbog trafoa je padao napon.Kada sam smanjio broj namotaja u primaru, sa 2x4 na 2x3 dobio sam tvrdji napon.Dok nije probio.Ali zbog nepazljivog namotavanja.
Ta strujna zastita ako je efikasna bi bio pravi spas.Postavi shemu illi na pm.
http://www.elektronika.ba/forum/uploadz ... _shema.jpg
Ta strujna zastita ako je efikasna bi bio pravi spas.Postavi shemu illi na pm.
http://www.elektronika.ba/forum/uploadz ... _shema.jpg
Ocito nisam bio jasan za povratnu vezu... L4, L5, R22, R7,R13, C19 i C20 tvore mrezu koja ubija odziv povratne veze, suvisni su.
Ostavi samo R8 i pot R16. Mase moraju biti spojene direktno.
Za prekostrujnu zastitu volim koristiti mali SCR direktno (grubo) ili puno bolje komparator LM393, spojeni na strujni transformator.
Na mali feritni toroid se namota odredjen broj namotaja, npr. 10, i kroz njega se provuku (1 zavoj) oba voda sa sourcea mosfeta.
Trafo se ispravi i optereti burden otporom od npr. 1 ohm; tada ce na njemu napon biti tocno 1V/10A struje primara.
Komparator se postavi da usporedjuje ovo s nekom referencom, npr. 2V i gasi kontroler ako struja predje 20A.
Pozdrav..
Ostavi samo R8 i pot R16. Mase moraju biti spojene direktno.
Za prekostrujnu zastitu volim koristiti mali SCR direktno (grubo) ili puno bolje komparator LM393, spojeni na strujni transformator.
Na mali feritni toroid se namota odredjen broj namotaja, npr. 10, i kroz njega se provuku (1 zavoj) oba voda sa sourcea mosfeta.
Trafo se ispravi i optereti burden otporom od npr. 1 ohm; tada ce na njemu napon biti tocno 1V/10A struje primara.
Komparator se postavi da usporedjuje ovo s nekom referencom, npr. 2V i gasi kontroler ako struja predje 20A.
Pozdrav..
evo knjige sa detaljnom analizom smps-a, svih nacina konstrukcija. Velicina fajla je 8,7MB u RAR-u je upakovan PDF fajl. Na kraju knjige data su prakticna izvodjenja tri tipa smps-a sa svim potrebnim izracunavanjima i el. schemama. Knjiga je na engleskom, nije potrebno veliko znanje jezika. Najinteresantniji je kraj od 222 strane dokumenta (ili 209 strana knjige) gde je dat primer prakticne realizacije upravo jednog ovakvog sklopa u 'half-bridg'-u. Nema PCB-a u knjizi ali su scheme do detalja objasnjenje.
http://rapidshare(dot)com/files/51580993/Pr ... n.rar.html
Ovde su koriscenje jedinice za:
Flux Density (gustina fluksa ili vektor jacine magnetne indukcije)
1 Tesla (Webers/m2) = 10 4 Gauss (Webers/cm2) (Europe)
1 Gauss (Webers/cm2) = 10-4 Tesla (Webers/m2) (USA)
1 milliTesla = 10-3 Tesla (Japan)
1 milliTesla = 10 Gauss (Japan)
Linear Measurements
1 centimeter = 0.394 inches
1 millimeter = 0.0394 inches
1 inch = 2.54 centimeters
1 inch = 25.4 millimeters
Area Measurements
1 square inch (in2) = 6.45 square centimeters (cm2)
1in2 = 645 square millimeters (mm2)
1cm2 = 0.155 in2
1mm2 = 0.00155 in2
1 circular mil = 7.854 ¥ 10-7 in2
1 circular mil = 5.07 ¥ 10-6cm2
1in2 = 1.273 ¥ 106 circular mils
1cm2 = 1.974 ¥ 105 circular mils,
preporuceno je : do 50KHz da B=0.5Bsat
do 100KHz da B=0.4Bsat
do 5000KHz da B=0.25Bsat
do 1MHz da B=0.1Bsat
Ovde je B-H karakteristika za Filipsova jezgra nekog tipa ali ja ove podatke koristim i za jezgra iz PC napajanja i pokazalo se da su prilicno dobra proracunavanja jer upravo po ovim formulama se dobija da za PC napajanje od 250-300Wpotrebno je 40 zavojaka za primar, rasturajuci i brojeci zavojke ima ih 2x20 zavojka jer se motaju 20 zavojka pa zatim sekundar pa opet jos 20 zavojka, zbog boljeg odvodjenja toplote.
http://www.elektronika.ba/forum/uploadz ... istika.jpg
http://rapidshare(dot)com/files/51580993/Pr ... n.rar.html
Ovde su koriscenje jedinice za:
Flux Density (gustina fluksa ili vektor jacine magnetne indukcije)
1 Tesla (Webers/m2) = 10 4 Gauss (Webers/cm2) (Europe)
1 Gauss (Webers/cm2) = 10-4 Tesla (Webers/m2) (USA)
1 milliTesla = 10-3 Tesla (Japan)
1 milliTesla = 10 Gauss (Japan)
Linear Measurements
1 centimeter = 0.394 inches
1 millimeter = 0.0394 inches
1 inch = 2.54 centimeters
1 inch = 25.4 millimeters
Area Measurements
1 square inch (in2) = 6.45 square centimeters (cm2)
1in2 = 645 square millimeters (mm2)
1cm2 = 0.155 in2
1mm2 = 0.00155 in2
1 circular mil = 7.854 ¥ 10-7 in2
1 circular mil = 5.07 ¥ 10-6cm2
1in2 = 1.273 ¥ 106 circular mils
1cm2 = 1.974 ¥ 105 circular mils,
preporuceno je : do 50KHz da B=0.5Bsat
do 100KHz da B=0.4Bsat
do 5000KHz da B=0.25Bsat
do 1MHz da B=0.1Bsat
Ovde je B-H karakteristika za Filipsova jezgra nekog tipa ali ja ove podatke koristim i za jezgra iz PC napajanja i pokazalo se da su prilicno dobra proracunavanja jer upravo po ovim formulama se dobija da za PC napajanje od 250-300Wpotrebno je 40 zavojaka za primar, rasturajuci i brojeci zavojke ima ih 2x20 zavojka jer se motaju 20 zavojka pa zatim sekundar pa opet jos 20 zavojka, zbog boljeg odvodjenja toplote.
http://www.elektronika.ba/forum/uploadz ... istika.jpg
Evo jos i podataka za neka jezgra koja se najcesce srecu firme TDK ali se podaci mogu primeniti i na jezgra slicnih dimenzija drugih proizvodjaca sa odredjenom rezervom (odredjenim odstupanjima koja nemaju puno uticaja za amaterske izrade, dok se u profesionalne izrade ne razumem, ovo je cisto amaterski)
http://www.elektronika.ba/forum/uploadz ... e.book.pdf
ovde su i jezgra za malo vece snage jer pokusavam sa izradom aparata za varenje na bazi pwm-a (kontrolisanje sirine impulsa), ali za sada samo teoretski jer za prakticnu izradu potrebna su malo veca novcana sredstva pre svega za fet tranzistore i elektrolite, jezgra velike snage nemam ali sam planirao da spajanjem redno 8 jezgara iz pc napajanja dobijem potrebnu snagu, pri cemu bi mi svako jezgro davalo po 5V u izlazu i 30-40A sto u zbiru bi trebalo da da 40V*(30-40A)=1.2-1.6KW, ali prakticno neznam kako bi se ponasao sklop od 8 redno vezanih transformatora. Ovo je sve ciso igrarija da bih malo eksperimentisao nemam neka ocekivanja. Premotavanjem trafoa iz pc napajanja moguce je na 5V dobiti 30A naravno ne jednosmerne struje i to sam opterecivao po 30-40 sekundi.
http://www.elektronika.ba/forum/uploadz ... PM,_SP.pdf
http://www.elektronika.ba/forum/uploadz ... e.book.pdf
ovde su i jezgra za malo vece snage jer pokusavam sa izradom aparata za varenje na bazi pwm-a (kontrolisanje sirine impulsa), ali za sada samo teoretski jer za prakticnu izradu potrebna su malo veca novcana sredstva pre svega za fet tranzistore i elektrolite, jezgra velike snage nemam ali sam planirao da spajanjem redno 8 jezgara iz pc napajanja dobijem potrebnu snagu, pri cemu bi mi svako jezgro davalo po 5V u izlazu i 30-40A sto u zbiru bi trebalo da da 40V*(30-40A)=1.2-1.6KW, ali prakticno neznam kako bi se ponasao sklop od 8 redno vezanih transformatora. Ovo je sve ciso igrarija da bih malo eksperimentisao nemam neka ocekivanja. Premotavanjem trafoa iz pc napajanja moguce je na 5V dobiti 30A naravno ne jednosmerne struje i to sam opterecivao po 30-40 sekundi.
http://www.elektronika.ba/forum/uploadz ... PM,_SP.pdf
Zdravo svima,
evo dodao sam strujnu zastitu ,po ugledu na Borinu shemu.
Nisam probao sa indukovanim naponom kao uzorkom,komplikovano mi je, ali ako je bolji taj nacin,onda vredi potruditi se.
Evo sheme,tranzistori su sada IRF3205
http://www.elektronika.ba/forum/uploadz ... _shema.jpg
evo dodao sam strujnu zastitu ,po ugledu na Borinu shemu.
Nisam probao sa indukovanim naponom kao uzorkom,komplikovano mi je, ali ako je bolji taj nacin,onda vredi potruditi se.
Evo sheme,tranzistori su sada IRF3205
http://www.elektronika.ba/forum/uploadz ... _shema.jpg
Primetio sam da ti razdelnik napona u povratnoj sprezi(r8,r5,r3) na ulaz komparatora moze dovesti svih 300V jer ukoliko bude bio u krajnjem polozaju u smeru strelice imaces na inv. ul. komp. pun napon,bolje bi bilo dodati jos jedan otpor redno vezan sa R5 ka minusu tako da u slucaju maks napona taj napon ne predje Vref.
U slucaju strujne zastite taj R26 bi trebao da bude prilicno male otpornosti kako pri velikim strujama (10A i vise) ne bi puno disipirao snage.Ja licno vise preferiram strujne transformatore,jesu malo inertniji ali za ove amaterske sklopove odgovaraju.U tvom slucaju kroz jezgro trafoa bi provukao vodove koji idu sa fet-ova ka trafou ali bi vodove provukao u suprotnim smerovima jedan u odnosu na drugi.Evo kako sam ja dodao takvu zastitu na nekom pc napajanju koje sam prepravio.Na semi je to u donjem levom uglu a izlaz ide preko diode na komparator 393
http://www.elektronika.ba/forum/uploadz ... pravka.jpg
U slucaju strujne zastite taj R26 bi trebao da bude prilicno male otpornosti kako pri velikim strujama (10A i vise) ne bi puno disipirao snage.Ja licno vise preferiram strujne transformatore,jesu malo inertniji ali za ove amaterske sklopove odgovaraju.U tvom slucaju kroz jezgro trafoa bi provukao vodove koji idu sa fet-ova ka trafou ali bi vodove provukao u suprotnim smerovima jedan u odnosu na drugi.Evo kako sam ja dodao takvu zastitu na nekom pc napajanju koje sam prepravio.Na semi je to u donjem levom uglu a izlaz ide preko diode na komparator 393
http://www.elektronika.ba/forum/uploadz ... pravka.jpg
Zdravo, i meni se cini da je transformatorska sprega tromija.A ovaj otpornik treba da se jos napravi pri projektovanju plocice, to je ustvari parce sirokog voda i zice, kao na Borinoj montaznoj shemi. Radi odlicno sa L393. Da sam odmah to uradio ustedeo bih i tranzistore i vreme oko zamene istih itd.
Mislim da ne moze da dodje svih 300V na trimer jer je otpornik r3 ,mislim, citavih 1M-oma.
U medjuvremenu sam izbacio stabilizator napona 11V, bolje radi ovako.
Da li imas neku shemicu za kontrolu ventilatora,popularni noise-killer?
http://www.elektronika.ba/forum/uploadz ... _shema.jpg
Mislim da ne moze da dodje svih 300V na trimer jer je otpornik r3 ,mislim, citavih 1M-oma.
U medjuvremenu sam izbacio stabilizator napona 11V, bolje radi ovako.
Da li imas neku shemicu za kontrolu ventilatora,popularni noise-killer?
http://www.elektronika.ba/forum/uploadz ... _shema.jpg
otpornik ka bazi drugog bc182(otpornik koji polarise tranzistor kako bi vodio i napajao motor) je cini mi se 2k2 ili2k7.
Ulazna struja komparatora je od 1.E-6A do 1.E-5A,sto ce reci da mu je ulazna impedansa prilicno velika (ocekivano) tako da se na tom 1MOm otporniku nece javiti tako veliki pad napona.
2. sema na papiru, koja nije precrtana, je sema pobude ventilatora PC napajanja marke JNC, ali ja njome nisam bio zadovoljan,stalno je ventilator radio u rezimu visokih obrtaja.
http://www.elektronika.ba/forum/uploadz ... 1small.jpg
Ulazna struja komparatora je od 1.E-6A do 1.E-5A,sto ce reci da mu je ulazna impedansa prilicno velika (ocekivano) tako da se na tom 1MOm otporniku nece javiti tako veliki pad napona.
2. sema na papiru, koja nije precrtana, je sema pobude ventilatora PC napajanja marke JNC, ali ja njome nisam bio zadovoljan,stalno je ventilator radio u rezimu visokih obrtaja.
http://www.elektronika.ba/forum/uploadz ... 1small.jpg