SMPS transformatori i sklopovi

[LAF]

U flyback (zapornoj) topologiji energija se prenosi u pauzama primarnog strujnog kruga, tj kada je
prekidacki element bio u kolu ili diskretan iskljucen, jezgro mora biti sa procjepom, kod tebe
uvrsten procjep 0,03 mm sto je tolerancija brusenja jezgara bez procjepa.

Vidi onaj rucno radjeni proracun, kako se dobija koliki procjep mora biti, a kako se jezgra vec
proizvode sa procjepom za materijal N87 najmanji procjep je 0,17mm za EI ili 0,34mm za EE
jezgro E20 dimenzija.-

Sto se tice gustine struje u namotajima za SMPS pretvarace je veca nego za obicne trafoe gdje je
2,5A/mm#, za SMPS pretvarace vrijednost varira oko 4A/mm# i penje se u izuzetnim slucajevima
do 7A/mm# kako je u ATX napajanjima.

Raspolozivi prostor za motanje (prozor) je limitiran, pa ako dobijeni broj namotaja ne moze da stane,
usvaja se ili prvo vece jezgro ili ako je u pitanju EI jezgro, usvaja se EE konfiguracija koja ima
duplo vise prostora za motanje. dok se dokopam racunara kojeg je unuk "usvojio" imam podatke
za sve tipove jezgra postovat cu mogucnosti E20 jezgra N87 materijala.-

pOz

[mojalovaa]

Ova jezgra po karakteristikama proizvodjaca moze max. 30W da nosi , ja trebam za 10 i eventualno za 20W , sto se tice procjepa , to nije problem obrusim ga sa dijamantnim brusom za staklo na samoj sredini.
Ja imam EE jezgre , medjutim , evo bas sada lemim jednu elektroniku ( 110 plocica) koja na sebi ima TNY277 sa jezgrom mislim 16 mm , to je radjeno za nekih 5 do 7W , al je zica na primaru koliko ja vidim max. nekih 0.13 mm a na sekundaru oko 0.2 , ne mogu da izmjerim pa ne znam tocno al moze biti samo manja od ovog , veca sigurno nije.

Sto se tice teorije za to sam slab u ovom djelu , za to sam i otvorio ovu temu , medjutim posto se vi dosta u to razumijete odgovori su vam za nas malo slabijeg znanja kao da pilot objasnjava traktoristi kako se vozi avion , pa kaze znas imas tamo na kokpitu rucicu za podizanje zakrilaca , al prije toga moras da ukuljucis potisnik na max. , a traktorista nema pojma ni sta je kokpit ni zakrilca a ni potisnik zraka.

Nadam se da se ne ljutite i da shvatate sta zelim da kazem .
Vjerovatno to nije lako pojasniti , al molba ako to moze jednostavnije da se objasni za pocetno znanje , kada se stekne pocetno znanje onda je ovo drugo dosta lakse da se shvati , mislim da se slazete samnom.

Oprostite jos jednom na komentaru , i puno vam se zahvaljujem na svakoj pomoci pa makar ja to i ne shvatio.

[mojalovaa]

LAF , evo rjesio zagonetku , posto sam koristio kalkulator sa AWG na mm2 , ja sam pogresio pa sam gledao mm a ne mm2 , tako da sada primar izadje sa 0.1 mm2 zicom , sekundar sa 0.3 mm2 , napajanje cipa sa 0.006 al ja cu koristiti 0.1 mm2 jer necu tako tanku moci namotati uopste.

Hvala jos jednom na pomoci , sutra ide izrada tiskane plocice.

[LAF]

Evo mogucnosti EE20 N87 jezgra: i pozdrav. Programe treba "hraniti" ispravnim podacima.-

[mojalovaa]

LAF ili Pedja 089 , dali moze savjet za diode koje da koristim , ovdje u attachmentu sam stavio krugove oko njih , ove koje su upisane su u pravilu SMD a ja trebam THT ( one koje idu kroz rupe na pcb) pa molim za savjet iz iskustva da su dobre a da nisu bas nesto preskupe , frekvencija je 60 KHz , ova dioda na sekundaru je za struju do 700 mA odnosno od 1 ili ma. 1.5A , ova sto ide na transformetoru BYT 11 je takodjer THT montaza , i ova donja koja se koristi za napajanje Vippera je za jako malu struju , ali vidio sam da bi joj mozda koristila i 1N4148 medjutim poslje sam vidio da je dosta sporija naspram ove koja je namjenjena da ide , takodjer je THT montaza.

Molio bi iz iskustva da mi date savjet koju da koristim diodu ?

[LAF]

Iako u svojoj klasi (UNI SW dioda) 1N4148 jedna od najlosijih ali je najrasprostranjenija, 1N914
je bolja, kao i 1N4152, ta diodioca za nekoliko kopalja p'restize sve UF (ultra fast) diode. Njeno vrijeme
oporavka je 4 nS naspram ostalih brzih dioda za SW primjene pa je ako naponski i strujno
zadovoljava (a zadovoljava) slobodno koristi.

Sto se tice dode paralelno primaru, mora biti naponski jaka 3,14 puta max DC napon na ulazu a to je
reda 1200V.-
60 kHz i nije neka brzina pa ce zadovoljiti vecina UF dioda tog naponskog dosega.-
Pogledaj sta je dostupno u ducanima sa 1A struje i vremenom oporavka reda 60 nSec.-

pOz

[LAF]

Na nacrtanoj shemi (skrin koji si postovao) ulazni elektrolit 350V. Obavezno 400V. Probaj izracunati.-
pOz

[mojalovaa]

To mi je program izbacio od 300V ja sam stavio 350 minimum , ali sam na PCB stavio od 400V.
Ovu diodu koja ide paralelno sa primarom sam stavio FR107 1000V 1A
za napajanje Vipera sam stavio 1N4148 a za sekundar jos trazim nesto pametno.
Koliko sam ja izracunao sve diode brze koje imaju odziv brzi od 4u Sekunde prolaze za ovaj sklop bez problema.

[LAF]

Za sekundar stavi isto neku FR.-

4 uS nece ici. Iako je frekvencija 60kHz, tranzijent kod iskljucenja je mnooogo brzi. trazi diode ispod 100nSec
Trr i radit ce bez problema.

ITT (Intermetal) 1N4148 preklapa mi na 150 MHz bez problema, a 1N4152 ima Trr 2nSec.-

pOz

[mojalovaa]

FR107 ima 500 nSec. tako da mislim da ce ici , na sekundar sam stavio RGP20D nju sam jedino nasao .
Zeza me jos onaj kondic od 47nF na Vipperu koji sluzi kao filter , ne mogu da nadjem ni jedan takav , ne znam dali bi prolazio od 100 nF , njih imam 500 komada valjda.

Na sekundaru mi optokapler gasi NPN tranzistor , strujni otpori su toliki da daju 0.7V na bazi i onda se pali tranzistor i ukljucuje optokapler , paralelno sa C i E tranzistora ide i jedna zener dioda koja provede napon kada je napon sekundara dostigao svoju vrednost i opet pali optokapler.

[LAF]

Ako je kondic na FB (treci papak) na kolu, kako je struja FB konstantna, odlozice djelovanje povratne
sprege i moze bude vatrometa. Jesu li probe "uzivo" ili neki simulator?

Simulator zna debelo slagati.-

Za slicne potrebe koristim jeftine diode UF serije 40xx sa Trr od 50 do 75 nSec.-

pOz

[pedja089]

@LAF
Postoji kondezator na FB pinu od Vipera-a. I meni je to malo bilo cudno, ali to ocigledno tako radi. Video sam u nekom aparatu za varenje sto je stojke opravljao...
Mada kod flyback to i nije takav problem. Jer dok se ne menja sirina impulsa na ulazu(pod uslovom da je ulazni napon isti), izlazni napon ce biti priblizno konstantan. Razlikovace se samo za omski pad napona na zici sekundara. Sto opet nije problem...
@mojalovaa
Povratna sprega preko opto radi mnogo slozenije od ON/Off upravljanja...

[LAF]

Kako je frekvencija kola "zakucana" na 60kHz, zakucana je i pasiva oko FB.-

pOz

[LAF]

@pedja089, pitanje je bilo moze li 100 nF umjesto na semi 47 nF, zato sam postavio kontra pitanje jeli taj
kond u igri.-

pOz

[pedja089]

Aha... Nisam pazljivo citao

[mojalovaa]

U pravilu on je samo filter za optokapler , tako da mislim da i bez njega ne bi bilo vecih poteskoca , ja sam se ipak odlucio na manji , znaci 10 nF jer ako bude prevelik sporije ce mi raditi FB ubog vecih zadrski na tom kondicu , a to bi mi moglo onda otezati rad cjelog sklopa.

[pedja089]

Po meni ne bi trebao toliko odstupas od te vrednosti. 47nF, imas manje vise na svakom cosku...
Ta vrednost jer ona odredjuje dinamicko ponasanje povratne sprege. Povratna sprega nije samo on/off kako ti kazes. Nego radi u linearnom rezimu, i ponasa se kao PD regulator. Promena te vrednosti povlaci sa sobom promenu ostalih vrednosti da bi se dobio stabilan napon na izlazu.
Tj tako bi trebalo sve raditi.
Koliko kontam ti si nesto sam izmisljao u povratnoj sprezi, tako da se nemoj cuditi ako ti je izlazni napon struja nestabilan, i osciluje....
Jako je bitna kako je izvedena povratna sprega. Tako da tih 47nF koji si iskopao ko zna gde, uopste ne moraju da vaze za tvoju izvedbu...

[LAF]

47nF iz DS-a od VIPer-a, punjen strujnim izvorom drzi sistem stabilnim. Svaka promjena moze
izazvati "hrkljuš" u sistemu.-

pOz

[mojalovaa]

U pravilu ovaj sistem nije nista ni bolji ni gori od naponske kontrole , stvar je samo namjene , meni treba da ima strujnu kontrolu , odnosno konstantnu struju a naponska zastita je samo za to ako se dosegne max. dozvoljena vrednosta napona da ipak javi viperu da se malo ugasi .

Ovaj filter odnosno kondenzator koliko sam ja shvatio iz data . i iz foruma sluzi samo kao filter smetnji , odnosno da obrise nekakve pikove ako se pojave tu izmedju optokaplera i Vipera , zbog toga mislim da to nece imati presudnu ulogu u radu , prije svega sto viper 22A ima fiksnu frekvenciju i sistem rada tako da ovo nebi trebalo da ima vecu ulogu.

[pedja089]

Taj kondezator je sve samo ne filer smetnji. Tvoja strujna i redovna naponska kontrola koja ima PID dejstvo nikako nisu iste. Iako je to sve zapakovano uglavnom u 2-3 otpornika, 2 kondezator oko TL431.
Ta analiza uopste nije tako naivna...
Jako ti je bitno gde se nalaze nule i polovi tvoh sistema, moras naci funkciju povratnog prenosa, itd. Od ovoga zavisi ponasanje tvog sistema.
Cisto malo da zaviris o cemu se radi
http://www.onsemi.com/pub_link/Collateral/TND352-D.PDF
Postoje velike sanse da ce to raditi, samo je pitanje kako, sa kolikim oscilacijmama itd...
EDIT: I sad mi daj analizu tvog sistema, i pokazi da nikako nije gori od ovog obradjenog u dokumentu.