Potrebna sitna pomoć, odn. pregled da li je shema ok! :)

[InTheStillOfTheNight]

Ma kakve optokoplere izmedju relea , ova shema sto si dao je u redu. PIC rade bez problema sa takvim shemama, zasto ne bi i ovaj atmega.
.

Nije to bas tako abc.
optocoupler je prava ideja i ja sam i napisao kako ima puno boljih načina za to. Naravno potrebne se modifikacije u shemi pa nisam ulazio u to, no kada je vec smijesko spomenuo...

Ne mozes usporedjivati procesore PIC16f84 sa MEGA8, razlika je u svemu, od system clocka do jezgre, timera, periferije, zastita itd.
AVR jezgre rade jednu assemblersku instrukciju u jednom intervalu kristala. Znaci stavis kristal 16 000 000 i dobijes 16MIPS. 16 000 000 instrukcija/1S. Znaci procesor ti svakih 62 nS izvrši jednu instrukciju.
Normalno da je onda bitno koliki i kakvi naponski špicevi smiju biti na procesoru.
PLC radi na 4 Mhz, a zasto to Siemens nije stavio na 30 Mhz??? Jer nema potrebe izazivati vraga pri velikim brzinama. AVR je puno brzi procesor od onih nastalih 80 godina i normalno da je potrebno više brinuti o njihovom napajanju.

Svejedno u pravu si da ce to raditi, cak i bez ikakvih zastita, samo se otvara pitanje
"Koliko dugo i pouzdano tvrdis da se procesor neće zablokirati???"

[abc]

Ma kakve optokoplere izmedju relea , ova shema sto si dao je u redu. PIC rade bez problema sa takvim shemama, zasto ne bi i ovaj atmega.
.

Nije to bas tako abc.
optocoupler je prava ideja i ja sam i napisao kako ima puno boljih načina za to. Naravno potrebne se modifikacije u shemi pa nisam ulazio u to, no kada je vec smijesko spomenuo...

Ne mozes usporedjivati procesore PIC16f84 sa MEGA8, razlika je u svemu, od system clocka do jezgre, timera, periferije, zastita itd.
AVR jezgre rade jednu assemblersku instrukciju u jednom intervalu kristala. Znaci stavis kristal 16 000 000 i dobijes 16MIPS. 16 000 000 instrukcija/1S. Znaci procesor ti svakih 62 nS izvrši jednu instrukciju.
Normalno da je onda bitno koliki i kakvi naponski špicevi smiju biti na procesoru.
PLC radi na 4 Mhz, a zasto to Siemens nije stavio na 30 Mhz??? Jer nema potrebe izazivati vraga pri velikim brzinama. AVR je puno brzi procesor od onih nastalih 80 godina i normalno da je potrebno više brinuti o njihovom napajanju.

Svejedno u pravu si da ce to raditi, cak i bez ikakvih zastita, samo se otvara pitanje
"Koliko dugo i pouzdano tvrdis da se procesor neće zablokirati???"

Ja nisam rekao da sam to radio sa f84, sto atmelovci vole da porede svoje mc sa tim go**om, cudo jedno , vec sa jednim koji radi na 48MHz, 18F serija.

Znaci skida 12 volti prije 7805 i vodi ih na 12 voltni rele. Normalno da nece spajati x kw motor direktno na PCB ako je taj rele na PCB ,vec ce taj rele da ukljucuje kontaktor ili vec sta treba ako je potrosac vece snage.

Za optokopler treba dvostruko napajanje, jedan trafo za rele a drugi ispravljac za mikrokontroler, jer inace nema smisla, gnd ti ostaje povezana ako koristis jedno napajanje.

Sto se PLC-a tice isto tako je napravljen izlazi idu direktno na rele i imam kuci jedan(omron neznam sada tip) sa mikrokontrolerom koji je kolokovan na puno veci takt od 4MHz, ima kvalitetan coperski ispravljac i ne smetaju mu ni industrijske smetnje.

U biti to sto kazes je tocno stariji mc su bili malo otporniji na smetnje, manja energija koju trosi mc takodje i manja energija treba da bi ga ometala u radu.

[trax]

Kakve veze ima gdje veže emiter tranzistora, ako je PNP tranzistor, a je, očigleno po svemu, jer prekida plus pol, jel mu je "zdravi" kontakt releja na GND, veže ga na plus. Sa Atmelovog mikrokontrolera, odnosno njegovih izlaza mora dovoditi GND na bazne otpornike.

Ako sam shvatio sta zelis reci, onda moram da kazem da grijesis. Bitno je gdje spojis potrosac odnosno relej, bilo da se koristi NPN ili PNP tranzistor. Postoji nesto sto se zove "emiter follower": http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hb ... itfol.html" onclick="window.open(this.href);return false; i http://commons.wikimedia.org/wiki/File: ... llower.svg" onclick="window.open(this.href);return false;
Vidis da nije svejedno

[78L05]

Ako će stavljati opterećenje u krug emitera neka pogleda u datasheet-u njegovu struju, ako ne, nego kolektorsku, neka pogleda njegovu, u prehodnom postu sam opisao vezanje NPN i PNP tranzistora.

[InTheStillOfTheNight]

U pravu si Trax... Lakse se je drzati NPN tranzisora jer su nekako blizi za razumjeti... Kod PNP-a sve je okrenuto, pa tako i naponi.

NPN__________________
Tranzisor provede kada je napon baze pozitivniji za 0.7V od emitera.
Zato emiter vežemo na GND jer nam treba neka referentna točka.

PNP___________________
Tranzisor provede kada je napon baze negativniji za 0.7V od emitera.
Zato emiter vežemo na VCC jer nam treba neka referentna točka.

Emiter NPN tranzistora ide na GND jer da bi ga palili trebamo podici napon baze za 0.7V, dok emiter
PNP tranzistora ide na 5V jer moramo spustiti napon baze za 0.7V

Nadam se da je sad malo jasnije zasto se tako spaja...

Zamisli sad da si na PNP tranzistoru okrenuo EMITER i KOLEKTOR.....
Emiter ti vise nije na fiksnom naponu i ne mozes znati kako upravljati BAZOM.

[WhiteHead]

Ili, kratko rečeno: relej uvijek na kolektor, bez obzira na tip tranzistora.....

[trax]

Nisam ja mislio na tip koristenog tranzistora, nego na spoj tranzistora. Ako se potrosac stavi u krug emitera, to se zove emitersko sljedilo, i to vise nije prekidac nego buffer.

A da li ce neko koristiti PNP ili NPN to je nebitno, jeste uobicajeno koristiti NPN jer se otvara sa pozitivnim impulsom, dok je kod PNP-a obratno.