Inverter 4W -> 8W
Moderators: pedja089, stojke369, [eDo], trax
Inverter 4W -> 8W
Zanima me ako netko zna može li se snaga ovog invertera udvostručiti ako dodam još jedan isti tranzistor u paralelu s ovim postojecim?
http://www.circuitdb.com/circuits/id/40
Hvala!
http://www.circuitdb.com/circuits/id/40
Hvala!
Imas puno ucinkovitijih invertera ako ih zelis koristiti za napajanje UV- lampe. Najjeftinije rjesenje je da potrazis neispravnu stednu zarulju i iz nje izvadis elektroniku. Kod nas na trzistu ima puno kineskih, koje imaju cijevi lose kvalitete i koje crkavaju prije elektronike. Umjesto crknute cijevi spojis UV-lampu i biti ces zadovoljan i sretan.
Ja bih rekao da je to jedna od onih neproverenuh šema.Zanima me ako netko zna može li se snaga ovog invertera udvostručiti ako dodam još jedan isti tranzistor u paralelu s ovim postojecim?
(PRVO), taj transformator je običan mrežni 230 na 2x6V koji je
naravno bez zračnog procepa, a s obzirom da kroz njega teče
prilična jednosmerna komponenta sruje, jezgro dolazi do zasićenja
i verovatno se sva ta skalamerija zbog toga prilično greje,
ako pre toga:
(DRUGO)taj tranzistor ne "crkne" jer nema nikakvu zaštitu od prenapona,
diodu, zenericu, varistor...
Znači, dalje ruke d toga, to je šema koja ne mora raditi, a ako i radi
radi loše i veliko je pitanje koliko dugo.
Napravio sam ja to s jednim tranzistorom, a znam i da je Shenda pravio slično i sklop radi, a da se tranzistor prilično grije imaš pravo. I trafo proizvodi neko pištanje, vjerojatno jer radi na dosta više od 50Hz.
Nisam mislio to koristiti za UV lampu, već samo za povećati napon.
Nakon trafa imam ispravljač pa frekvencija nije važna.
Napajao sam s tim pojačalo koje radi na oko 35V i sve radi ok dok inverter daje dovoljno struje tj. kad pojačam glasnoću onda krči jer nema dovoljno snage (struje).
Nisam mislio to koristiti za UV lampu, već samo za povećati napon.
Nakon trafa imam ispravljač pa frekvencija nije važna.
Napajao sam s tim pojačalo koje radi na oko 35V i sve radi ok dok inverter daje dovoljno struje tj. kad pojačam glasnoću onda krči jer nema dovoljno snage (struje).
Trafo ti pisti jer je frekvencija unutar cujnog opsega (ispod 20kHz)I trafo proizvodi neko pištanje, vjerojatno jer radi na dosta više od 50Hz.
...kada posisaš sva vesla, tada Nikola si Tesla, s pravom mozes reci da je struja tvoja...
http://www.pik.ba/profil/pejky/
http://www.pik.ba/profil/pejky/
Bilo jednim jedno pitanje.... Tako počinje post. Pa da se vratimo napočetak. Da bi se udvostručila snaga dobro si primjetio da bi trebao povečati Ic tranzistora koji ima zadatak da radi kao oscilator. Dodati još jedan ili drugi odabrati? Svakako je uputnije upotrijebiti pravi tranzistor, bez neke nepotrebne kemije. E, sada smo tu struju progurali kroz tranzistor i još nam preostaje da prođemo kroz primar trafa u ovom slučaju. Nije naodmet ponoviti da je snaga (u osnovi) umnožak struje i napona. Ovo sve vrijedi ako je napon i struja oscilatora dovoljno veliki da pobude tranzistor. Postoje pravila osobnosti koja određuju pojedini feromagnetični materijali koju frekvenciju možemo prenijeti.
Tranzistor se greje je mu je mala bazna struja, samo 7-8mA,a da se tranzistor prilično grije imaš pravo
pa zbog toga ne radi u prekidačkom nego u aktivnom režimu.
Smanji mu otpornik od 1k5 na par stotina oma i upotrebi snažniji transformator, recimo 2x6V /800mA.
Što je transformator jači to bolje.
Ne treba ti još jedan tranzistor, taj je dovoljno jak, samo nema dovoljno strujno pojačanje!
Branko 22 Hajde ti nama objasni kako se to tranzistor jako grije kod male struje baze 7 do 8 mA. pa zbog toga je u aktivnom režimu, daj objasni što je to aktivni režim i kako će preči u prekidački režim ako smanjimo otpor 1K5. Interesantno bi bilo da čujemo kako transformator s 4% Si ( obični mrežni ) prenaša, prenosi frekvencije veče od 50Hz i koja je to prilična istosmjerna komponenta struje, da jezgro dolazi u zasičenje? Još jedno pitanje na kraju, kako zamišljaš zaštitu od prenapona sa zenericom, diodom ili varistorom. Interesntno bi bilo čuti kako si došao, do crnim masnim slovima napisamo, da nema dovoljno pojačanja?
Izracunao sam po nekoj formuli za 555 u astabilnom spoju da bi frekvencija po ovoj shemi trebala biti oko 2000 Hz. Nekako mi se to čini previše.
Zašto je tu važno strujno pojačanje, zar tranzistor nije tu samo da prekida struju određenom frekvencijom i tako ''stvara'' izmjeničnu struju?Ne treba ti još jedan tranzistor, taj je dovoljno jak, samo nema dovoljno strujno pojačanje!
- hari poter
- Napredujem
- Posts: 196
- Joined: 09-10-2008, 01:46
- Location: Beograd
- Contact:
S obzirom da trafo ima srednji izvod, moguce je napraviti hartley oscilator samo sa tranzistorom, otpornikom i kondenzatorom. Bez dodatnih komponenti.
Gvozdeno jezgro trafoa koji je deklarisan na 5W na 50Hz, sa povecanjem frekvencije moze preneti znatno vecu snagu.
Problem je zica, cija debljina dozvoljava samo deklarisanih 5W.
Da se vratim na temu:
Moguce je da ce neonka vece snage raditi na ovom sklopu, ali je pitanje sa kolikom snagom i kolikim osvetljajem. Neonka zahteva visoki napon za paljenje, a onda odrzava plazmu na svega stotinak volti. Za struju me ne pitajte - nemam pojma i ne nalazim validne rezultate merenja na net-u.
Tranzistor bi, uz odgovarajuce hladjenje, mogao da izgura znatno preko zeljenih 8W.
Pre puno godina je u casopisu SAM objavljena sema "neonka na 12V". Trafo je motan na feritnom stapu, 2n3055 se pobudjivao induktivno, na pedesetak kiloherca je 60cm neonka sasvim pristojno radila.
Nejasno u celoj prici je sto je struja iz 12V izvora bila svega oko 1.5A.
Gvozdeno jezgro trafoa koji je deklarisan na 5W na 50Hz, sa povecanjem frekvencije moze preneti znatno vecu snagu.
Problem je zica, cija debljina dozvoljava samo deklarisanih 5W.
Da se vratim na temu:
Moguce je da ce neonka vece snage raditi na ovom sklopu, ali je pitanje sa kolikom snagom i kolikim osvetljajem. Neonka zahteva visoki napon za paljenje, a onda odrzava plazmu na svega stotinak volti. Za struju me ne pitajte - nemam pojma i ne nalazim validne rezultate merenja na net-u.
Tranzistor bi, uz odgovarajuce hladjenje, mogao da izgura znatno preko zeljenih 8W.
Pre puno godina je u casopisu SAM objavljena sema "neonka na 12V". Trafo je motan na feritnom stapu, 2n3055 se pobudjivao induktivno, na pedesetak kiloherca je 60cm neonka sasvim pristojno radila.
Nejasno u celoj prici je sto je struja iz 12V izvora bila svega oko 1.5A.
Hari Poter, daj molim te pogledaj što je tema ovog topica? Uletiš u temu sa svojim razmišljanjima što bi ti napravio sa trečim izvatkom na trafu. A zašto ga ne bi izolirao? Nevidim razlog da se to ne napravi. O tome nije nitko ovdje prozborio ni ti riječi. Rastežeš teorijum o neonki. Pitam te tko govori o neonki, kako ti to nazivlješ, opće znaš li koja je razlika između neonke ili ti neonske rasvjete, UV lampe ili flourescentne cijevi. Još jedno: što ti je to stotinjak volti (da li je to sto, dvijesto ili koliko) pa nismo na pijaci se cenjkamo. Trebaš znati da je elektronika egzaktna nauka i kao takova se nora razmatrati i ima svoje mjerne veličine! Objasni nam kako gvozdeno jezgro sa povečanjem frekvencije može preneti znatno veču snagu! Očekujemo odgovor od tebe i od Branka 22, koji je izrekao mnogo bisera.
Prvo, ne mogu da se otmem utisku da je TU ŠEMU naccrtao neko
ko ima neka pojma o elektronici, zna šta je NE555, tranzistor transformator
ali nema pojma o dimenzionisanju u elektronici, da ne govorim da TAJ nema pojma šta se dešava kada se prekida struja u kolu jednog induktivnog opterećenja kao što je transformator.
Ali da počnem konkretno:
Strujno pojačanje tranzistora, prekidački i aktivni režim rada:
S obzirom da se sklop napaja sa 12V i trabalo bi da daje 4W trabalo bi mu
minimalno 300mA na primarnoj strani da bi to i bilo.
S obzirom na gubitke je ova struja još i veća, recimo 500mA.
Ne zaboravite da je to SREDJNA vrednost struje, ako bi oscilator radio
u režimu impuls/pauza od 50/50% onda je očekivana struja kolektora
1A!
AKo pak pogledate prikačeni Datasheet za taj BD249C pogledajte
prvu tabelu i parametar hfe(strujno pojačanje).
Da tamo stoji da je pri struji od 1,5A strujno pojačanje samo 25X.
Ako pogledate dalje Figure2 C-E napon zasićenja
videćete da je za 1A kolektorske sruje potrebno najmanje 10mA da bi tranzistor ušao u zasićenje, to je taj deo karakteristike desno od "kolena"
gde se napon zasićenja vrlo malo menja sa strujom baze.
Sa procenjenih 7-8mA(možda i manje) bazne struje nalazi se tranzistor
u "aktivnom" režimu gde je taj napon C-E dosta veći i naravno ne radi
kao idealni prekidač, pa se zato i greje (P[W]=I[A] x U[V])
Zato je i bila moja preporuka, smanjiti otpor od 1k5 i tako povećati struju
baze tako da tranzistor sigurno radi kao prekidač.
Pitanje je samo da li može NE555 da DA stvarno tu sruju, nisam gledao
u Datasheet.
transformator da prenese, a ne 4%Si....Uostalo pogledaj kako su urađeni
izlazni transformatori kod cevnih pojačavača pa će ti biti jasno.
I ta struja kroz tranzistor NIJE naizmenična nego JEDOSMERA PULSIRAJUĆA.
Znači ima JEDNOSMERNU KOMPONENTU onu koju možeš izmeriti
istumentom ako ga spojiš između invertera i 12V i NAIZMENIČNU komponentu koja se transformiše prema neonki.
dug i naporan proces. Bolje razmisli o onome što sam objasnio i ako imaš još pitanja javi se.
Pozdrav.
http://www.elektronika.ba/forum/uploadz ... BD249C.pdf
ko ima neka pojma o elektronici, zna šta je NE555, tranzistor transformator
ali nema pojma o dimenzionisanju u elektronici, da ne govorim da TAJ nema pojma šta se dešava kada se prekida struja u kolu jednog induktivnog opterećenja kao što je transformator.
Ali da počnem konkretno:
Strujno pojačanje tranzistora, prekidački i aktivni režim rada:
S obzirom da se sklop napaja sa 12V i trabalo bi da daje 4W trabalo bi mu
minimalno 300mA na primarnoj strani da bi to i bilo.
S obzirom na gubitke je ova struja još i veća, recimo 500mA.
Ne zaboravite da je to SREDJNA vrednost struje, ako bi oscilator radio
u režimu impuls/pauza od 50/50% onda je očekivana struja kolektora
1A!
AKo pak pogledate prikačeni Datasheet za taj BD249C pogledajte
prvu tabelu i parametar hfe(strujno pojačanje).
Da tamo stoji da je pri struji od 1,5A strujno pojačanje samo 25X.
Ako pogledate dalje Figure2 C-E napon zasićenja
videćete da je za 1A kolektorske sruje potrebno najmanje 10mA da bi tranzistor ušao u zasićenje, to je taj deo karakteristike desno od "kolena"
gde se napon zasićenja vrlo malo menja sa strujom baze.
Sa procenjenih 7-8mA(možda i manje) bazne struje nalazi se tranzistor
u "aktivnom" režimu gde je taj napon C-E dosta veći i naravno ne radi
kao idealni prekidač, pa se zato i greje (P[W]=I[A] x U[V])
Zato je i bila moja preporuka, smanjiti otpor od 1k5 i tako povećati struju
baze tako da tranzistor sigurno radi kao prekidač.
Pitanje je samo da li može NE555 da DA stvarno tu sruju, nisam gledao
u Datasheet.
Pogledaj objačnjenje gore.Drago_Zg Wrote:
Branko 22 Hajde ti nama objasni kako se to tranzistor jako grije kod male struje baze 7 do 8 mA.
Čarobna reč je "rasipna induktivnost", i od nje zavisi koliko Hz možeDrago_Zg Wrote:
da čujemo kako transformator s 4% Si ( obični mrežni ) prenaša, prenosi frekvencije veče od 50Hz
transformator da prenese, a ne 4%Si....Uostalo pogledaj kako su urađeni
izlazni transformatori kod cevnih pojačavača pa će ti biti jasno.
Ako to nije jasno iz šeme onda mi je žao...Drago_Zg Wrote:
i koja je to prilična istosmjerna komponenta struje, da jezgro dolazi u zasičenje?
Radi se o BIPOLARNOM TRANZISTORU, ne o MOSFET-uDrago_Zg Wrote:
Zašto je tu važno strujno pojačanje, zar tranzistor nije tu samo da prekida struju određenom frekvencijom i tako ''stvara'' izmjeničnu struju?
I ta struja kroz tranzistor NIJE naizmenična nego JEDOSMERA PULSIRAJUĆA.
Znači ima JEDNOSMERNU KOMPONENTU onu koju možeš izmeriti
istumentom ako ga spojiš između invertera i 12V i NAIZMENIČNU komponentu koja se transformiše prema neonki.
Nadam se da ti je jasno da se znanje ne jede Žlicom nego je to jedanDrago_Zg Wrote:
Očekujemo odgovor od tebe i od Branka 22, koji je izrekao mnogo bisera.
dug i naporan proces. Bolje razmisli o onome što sam objasnio i ako imaš još pitanja javi se.
Pozdrav.
http://www.elektronika.ba/forum/uploadz ... BD249C.pdf
Ne radi se o tranzistoru BD249C, nego o BD243C.
Hvala što si nam to objasnio.
Pozdrav i tebi!
To nije napisao Drago_Zg nego ja (Razor Wrote: ).Drago_Zg Wrote:
Zašto je tu važno strujno pojačanje, zar tranzistor nije tu samo da prekida struju određenom frekvencijom i tako ''stvara'' izmjeničnu struju?
Hvala što si nam to objasnio.
Pozdrav i tebi!
Još gore, da bi taj tranzistor sigurno ušao u zasićenje traba mu najmanje 20mA bazne struje.Ne radi se o tranzistoru BD249C, nego o BD243C.
I da ne zaboravim prenaponsku zaštitu.
Kada se iskljućuje neko induktivno opterećenje javljaju se jaki naponski
špicevi koji mogu uništiti tranzistor. Zato je potrebno paralelno sa tranzistorom spojiti neki varistor od 50 do 80V ili paralelno sa
transformatorom jednu brzu i snažnum diodu tako da joj katoda bude okrenuta ka + 12V.
http://www.elektronika.ba/forum/uploadz ... BD243C.pdf
Branko 22 sada je napisao nešto što ima osnove, čak se potrudio da pročita i datasheet i prepriča ga. Pohvalno! Samo ostaje nedorečeno kako će s zenericon napraviti prenaponsku zaštitu tranzistora? Nactaj shemu!
I zašto se kod malih struja baze tranzistor grije? Što kod velikih se ne grije? Svašta sam čuo ali aktivni režim rada tranzistora, nikada. Da li je to režim rada koji ti jedeš sa žlicom. Ovo je za sada, pa ćemo jedno po jedno razjasniti!
I zašto se kod malih struja baze tranzistor grije? Što kod velikih se ne grije? Svašta sam čuo ali aktivni režim rada tranzistora, nikada. Da li je to režim rada koji ti jedeš sa žlicom. Ovo je za sada, pa ćemo jedno po jedno razjasniti!
Zato što je onda na kolektoru veći napon -> veće zagrevanje.I zašto se kod malih struja baze tranzistor grije?
Da, ne grije se jer je napon na kolektoru mali,Što kod velikih se ne grije?
manji napon -> manje zagrevanje.
Reci iskeno, jesi li ikad crtao radnu pravu na izlaznim karakteristikama tranzistora?
????Svašta sam čuo ali aktivni režim rada tranzistora, nikada.
Nemam komentara.
Ja bih rekao da znam da ga tumačim.čak se potrudio da pročita i datasheet i prepriča ga
P.S. Nemoj da te prevari tih "22" iza "Branko", nisam ja toliko star nego
više od duplo, a 22 godina sam profesionalni elektroničar.
Zato, ako nešto nije jasno, pitaj, nemoj da padaš u ljutnju.
Drago_Zg wrote:Svašta sam čuo ali aktivni režim rada tranzistora, nikada. Da li je to režim rada koji ti jedeš sa žlicom. Ovo je za sada, pa ćemo jedno po jedno razjasniti!
Eto ko sve prolazi kroz skole, i sto je najgore, bavi se strukom...Drago_Zg wrote:Završio sam za rtv mehaničara i več radim pune tri godine.
...kada posisaš sva vesla, tada Nikola si Tesla, s pravom mozes reci da je struja tvoja...
http://www.pik.ba/profil/pejky/
http://www.pik.ba/profil/pejky/