malo sam n00b ali me zanima, koja je caka u 4 omskim i 8 omskim zvucnicima, te koja pojacala treba za koje, i jel izgore ovi 4 omski!
unaprijed tnx!
4r i 8r
Moderators: pedja089, stojke369, [eDo], trax, LAF
@CuberSky
Ala si objasnio...
I šta ti znači "grublji i finiji pomak"?
Pa nije to digitalna elektronika.
Kod Bas zvučnika je deo(broj) namotaja koji se nalazi u magnetnom polju
kontantan, bez obzira da li je zvučnik motan "grubljom" 4 oma ili
"finijom" 8 oma žicom.
A i ovo mi nije jasno, rečenica nema smisla:
Uostalom visokotonski zvučnici imaju manju membranu zbog
akustičkih svojstava, a ne zbog otpora.
Svi dinamički zvučnici(sa pokretnim kalemom) se koriste iznad svoje
rezonantne frekvencije, u oblasti tzv. inercijalnog kočenja gde im
je za isti pobudni signal ubrzanje konstantno, a amplituda opada
sa frekvencijom.
Akustički se ipak dobja konstantni itenzitet zvuka je sa rastućom
frekvenzijom raste i akustički otpor okolnog vazduha(zraka).
To važi za frekvencije čija je talasna dužina veća od prečnika membrane.
Kada je talasna dužina jednaka ili manja od prečnika membrane
akustički otpor postaje konstantan, a intenzitet zvuka opada.
Zato se basovima ne mogu reproducirati visoke frekvencije i
visokotonci imaju malu membranu.
P.S. Brzina zvuka u vazduhu je nekih 340m/s.
Ala si objasnio...
I šta ti znači "grublji i finiji pomak"?
Pa nije to digitalna elektronika.
Kod Bas zvučnika je deo(broj) namotaja koji se nalazi u magnetnom polju
kontantan, bez obzira da li je zvučnik motan "grubljom" 4 oma ili
"finijom" 8 oma žicom.
A i ovo mi nije jasno, rečenica nema smisla:
Jedan razlog za šta?Još jedan razlog je taj što srednji i visoki zvučnici trebaju manju površinu membrane kako bi postigli istu glasnoću kao i veća membrana bass zvučnika.
Uostalom visokotonski zvučnici imaju manju membranu zbog
akustičkih svojstava, a ne zbog otpora.
Svi dinamički zvučnici(sa pokretnim kalemom) se koriste iznad svoje
rezonantne frekvencije, u oblasti tzv. inercijalnog kočenja gde im
je za isti pobudni signal ubrzanje konstantno, a amplituda opada
sa frekvencijom.
Akustički se ipak dobja konstantni itenzitet zvuka je sa rastućom
frekvenzijom raste i akustički otpor okolnog vazduha(zraka).
To važi za frekvencije čija je talasna dužina veća od prečnika membrane.
Kada je talasna dužina jednaka ili manja od prečnika membrane
akustički otpor postaje konstantan, a intenzitet zvuka opada.
Zato se basovima ne mogu reproducirati visoke frekvencije i
visokotonci imaju malu membranu.
P.S. Brzina zvuka u vazduhu je nekih 340m/s.
Last edited by Branko22 on 07-05-2008, 12:35, edited 1 time in total.
Kakave sad ima veze ljudsko uho sa velicinom membrane?
Velicina membrane zavisi od frekvencije koju reprodukuje.
Velicina membrane zavisi od frekvencije koju reprodukuje.
http://galeb.etf.bg.ac.yu/~iv060455d/
Mnogo besplatnih knjiga o elektronici
http://electronic-ebooks.blogspot.com/
Mnogo besplatnih knjiga o elektronici
http://electronic-ebooks.blogspot.com/
Dobro to je tacno da ljudsko uho nema linearnu karakteristiku, sta vise ona se drasticno razlikuje kod svih ljudi. Zato svako ima neka svoja podesavanja ekvilajzera koja mu odgovaraju. Opet velicina membrane je odredjena najvise talasnom duzinom zvuka kojeg reprodukuje, druga stavka koja odredjuje velicinu membrane je fizicki gabaritet namoraja.
http://galeb.etf.bg.ac.yu/~iv060455d/
Mnogo besplatnih knjiga o elektronici
http://electronic-ebooks.blogspot.com/
Mnogo besplatnih knjiga o elektronici
http://electronic-ebooks.blogspot.com/