Ispravljač 230VAC-2x40VDC bez transformatora

[sonata]

Da li se netko bavio bez-transformatorskim ispravljačima (pretvaračima) sa "mrežnog" napona na neke niže istosmjerne napone, ali za veće snage. Zanima me nešto popu ovoga:

http://www.seekic.com/circuit_diagram/P ... 0V_1A.html

Ali ne baš to, nego da se dobije simetrično napajanje npr. 2x40V, snage 300-400W (za audio pojačalo, dakako). Trafo sa diodama i kondenzatorima dođe dobrih 100-150 ojra, a i ono brujanje također ide na živce.

Naravno, sklop sa jednim otpornikom, zener diodom i kondenzatorom ne dolazi u obzir obzirom da se radi o puuno ampera

Vidio sam tu na forumu temu o preradi ATX napajanja, to je izvrsna ideja, ali on ošto me zanima je izrada takvog ispravljačko/pretvaračkog sklopa sa diskretnim elementima, npr. upravljanim tiristorima. Eventualno da se koristi neko operacijsko pojačalo ili komparator za okidanje i gašenje tiristora, ali da svi glavni elementi budu "trivijalni", po mogućnosti i da koštaju k'o kikiriki

Budući da nisam projektant, nego samo "zalemljivač nacrtanoga", volio bih da netko priloži neku shemu i eventualno pojasni način rada.

[yt1nvs]

Kad sam procitao da sa tim direktnim ispravljacima hoces da napajas neko pojacalo nemam komentar.Jedino znam da sa takvim napajanjima trivijalno mozez postati mrtav ladan ti ili neko ko nezna sta ga ceka i kakva je to opasnost.Savet mani se toga MOLIM TE!

[alexa_pg]

...Savet mani se toga MOLIM TE!

Pod hitno!

[sonata]

Čemu sad takva upozorenja? OK, jasno mi je da u slučaju proboja može doći do pojave mrežnog napona na "niskonaponskoj strani", ali valjda postoje neke sigurnsne mjere da se to izbjegne. Štajaznam, recimo da se posebno napaja elektronička kontrola izlaznog napona koja u slučaju prenapona isključuje relej prema niskonaponskom izlazu. Sigurnost se već riješi nekako, nije to problem, mene bi više zanimale sheme takvih ispravljača...

[pedja089]

Štajaznam

Nista ocigledno...
Sve sto je bez transformatora je direktno spojeno na mrezu Imam ja semu koja odlicno radi do 20-30W, lako se moze pojacati. Ali nema sanse da ti je postavim kad osnove ne znas...

[jazz]

Ali ne baš to, nego da se dobije simetrično napajanje npr. 2x40V, snage 300-400W (za audio pojačalo, dakako). Trafo sa diodama i kondenzatorima dođe dobrih 100-150 ojra, a i ono brujanje također ide na živce.

Sve komercijalne firme što se bave audio pojačalima, stavljaju trafo/diode/kondenzatore. Vjerojatno bi se ta ekipa davnih dana odlučila uštedit tih 100-150 ojra po primjerku kad bi to bilo moguće.

Brujanje se da rješit, bez većih problema, a trafo ne mora ni biti u istom kućištu s pojačalom, tako da...

[Darkoo]

Sonata@
Sve sto nije galvanski odvojeno od mreznog napona je opasno koristiti u projektima gde covek ima direktno sa tim kontakta . Ne ocekuje se nikakav proboj nicega , i bez tog probja sto si spomenuo si i dalje ugrozen tako da sa tim nema sale .
Ja radim sa tim napajanjima dosta(vremenski releji , foto releji , zastite za motore , prenaponske zastite itd itd.) ali u nekim uredjajima za upravljanje gde mi je potreban napon u rasponu od 12-48VDC tako da covek nema ama bas nikakve dodirne tacke sa tim strujnim krugom osim sa tasterima i prekidacima eventualno i samo tada je maksimalno bezbedan .
Za ovo sto tebi treba je apsolutno neprihvatljivo i mnogo lakse je i bezbednije napraviti sa trafom ili switc napajanjem ,a prosto me zanima koji je to i koliki trafo od 150 eur za pojacalo ????!!!!
300-400W trafo je daleko jeftiniji .
Pozdrav i svaki savet koji si dobio od clanova je dobronameran

[sonata]

Dobro, ne moramo odmah "đonom"

Znam i sam ponešto o galvanskom odvajanju, pitanje je bilo možda "preagresivno", a u stvari je više teoretske prirode. Rečeno pojačalo odavno napajam sa transformatorom, nema tu nikakvih tajni ni problema. Malo se iz hobija ponovo bavim energetskom elektronikom (Tomislav Brodić: "Osnove energetske elektronike 1.dio-Poluvodički energetski ventili") pa malo trčim pred rudo

Volio bih da sam dobio konkretnije odgovore, ovako ispada da je struja neki bauk, babaroga. NHF, ali uopzorenja me podsjećaju na moju pokojnu baku kojoj se dizala kosa na glavi kad bih joj mijenjao šalter rasvjete bez izvrtavanja osigurača...

Konkretno, ako se pogleda shema iz prvog posta, kakva opasnost prijeti korisniku takvog sklopa ako se čitav sklop zalije u epoksidnu smolu, a ostanu "viriti" samo stezaljke 30V=? U kojem slučaju se na tim stezaljkama može pojaviti mrežni napon, ili nedajbože, napon 1.41 puta veći od efektivnog mrežnog?

I zar je moguće da svi oni punjači za mobitele i laptope imaju u sebi klasične transformatore?

[pedja089]

Uf... Ili ne pazis ili bas nemas pojma... Vod koji je oznacen sa jedne strane ~ a sa druge 0 spaja direktno tebe na fazu!
Ekvivalentno tvojoj ideji o zalivanju u epoksi, je ekser na sredini zaliven u epoksi, a jedan kraj mu gurnes u uticnicu, a drugi drzis u ruci. Nadam se da odave mozes zakljuciti koje su posledice po tebe, ili mnogo gore po nekog drugog.
Nemoj mi samo jos poceti sa idejom kako ces taj vod uvek spajati na nulu...
Jer jednom prevrni utikac i neko je nadrljao...
Prikljucis pojacalo direktno na fazu... Razmisli sam...
Ta sema NE ODVAJA nista od mreze. Da bi nesto bilo odvojeno od neceg drugog izmedju ne sme da postoji elektrica veza ni u koj mogucoj situaciji... Magnetna(trafo), svetlosna(optokapler), itd moze da postoji.

Da si ikada u zivotu rastavio punjac video bi da ima trafo u njemu, sa prilicno velikom izolacijom izmedju primara i sekundara...
Evo kratak opis par topologija SMPS:
http://www.elitesecurity.org/t446664-SMPS-za-pojacalo
http://www.elitesecurity.org/t456262-Iz ... Pretvaraca
To je samo uvod. Oblast je mnogo siroka, kad procitas tih 70tak stranica sa ta 2 linka, uverices se i sam...
A kad procitas veci deo dokumentacije za koju su postavljeni linkovi, onda bi mogao i napraviti nesto

[Darkoo]

Sada vidim da imas pogresnu predstavu o napajanjima switch i ispravljacima bez trafoa .
razlika je u tome sto switch napajanje ima transformator i galvanski je odvojen od mreze ,a princip rada je takav da se mrezni napon ispravlja i tako ispravljen DC se pomocu tranzistora koji rade kao prekidaci stvara odredjena frek. ( moze biti u sirokom opsegu zavisno kako je uredjaj zamisljen >10KHZ) koja se pusta u transformator i na taj nacin radi .Transformator u switch-u ima klasican sekundar galvanski odvojen od primara namotan kao i klasican trafo za odredjeni napon na izlazu ali je sve gabaritno manje zato sto koristi nekoliko hiljada puta vecu frekv. nego li klasican trafo na 50Hz . Sve ovo je savrseno bezbedno kao i kod klasicnog traofa jer sta god da se desi u primarnom delu (izgore tranzistori na primer ) osigurac izbacuje i to je to , u sekundarnom da izgore ispravljacke diode dolazi do povlacenja vece struje odradi zastita od kratkog spoja i automatski se napajanje gasi ,a ni u kom slucaju se na izlazu ne moze pojaviti 220V mreznih.
U linku koji si postovao mozes i sam primetiti da jedan vod naizmenicne struje koje je na ulazu ide direktno na izlazni vod ( 0 ) i sta ako prilikom ukljucenja na taj vod dovedes fazu ti ces imati na izlazu 30V ali ces biti direktno zivotno ugrozen ili da dodje do nekog proboja komponenti imaces na izlazu 220V koje ce ti sprziti sve sto je nakaceno na taj ispravljac mada je to manje vise nebitno u poredjenju sa zivotom .
ja ti kazem da koristim dosta ovih ispravljaca bez traofa ali samo u aplikacijama gde covek nema dodirne tacke sa njima i u slucaju proboja su stete minimalne ,a sigurnost maksimalna jer je sve to oklopjeno (plasticne kutije ) ,a uredjaji koji se kontrolisu sa tim elektronikama koje pravim se i onako napajaju sa 220V tako da nema stete .
Pozdrav i nadam se da sam ti ovako na brzaka (ne detaljno ) objasnio principe rada i da si ukapirao razliku

[Kukinjos]

Pogledaj donji priključak, ako na njega kojim slučajem, a za to imaš 50% šanse, dovedeš fazu imat ćeš je na cijelom uređaju! O uzemljenju nećemo ni govorit. Spominješ napajanja za mobitele i laptope, naravno da imaju transformatore, istina impulsne, ali ih imaju i galvanski odvajaju primar od sekundara. I najjeftiniji kineski "šrot" ga ima, čak se i oni boje da ne izginu, iako ih ima milijarde . Možeš ti to zalit u ne znam kakav izolator, ali ostaje izlazna žica na fazi, a onda je uzaludno zalijevanje, jedino ako cijeli sklop zaliješ, zajedno s gramofonom, CD-om i laptopom .....
Postoji mogućnost napravit takvo pojačalo s direktnim napajanjem, ali onda moraš stavit audio transformatore na ulaz, kao galvansko odvajanje, a i na izlaz ih ne bi bilo loše stavit, jer netko može taknut žicu od zvučnika i posjetit Svetog Petra.
Još treba spomenut kako s tiristorskim "sjeckanjem" sinusoide dovodiš gomilu harmonika i "škovaca" u pojačalo, koje je teško ispeglati. Nekad su takva napajanja na televizorima koristili najčešće njemci (Grundig, Sabba ...), ali to je sve bilo zatvoreno u kutiju i nisi mogao dotaknut ni jedan dio koji je bio pod naponom, antenski ulaz je bio galvanski odvojen kondenzatorima malog kapaciteta.
Zato bi ti za kućnu elektroniku savjetovao da se toga ostaviš, ali za industrijsku primjenu, za regulaciju motora, invertere, regulirane ispravljače kod kojih ljudi nemaju direktan doticaj, je jako primjenjivo. Nekad davno radio sam u industriji cementa, gdje su se koristili elektro filteri na kojima je bio napon od 70kV, i svi su bili regulirani tiristorima, kao i neki rendgenski visokonaponski generatori.
Evo sam se raspisao, ali mislim da sam ipak pogodio poantu
EDIT:
evo Darkoo je bio brži, gotovo sam mu prekopirao tekst

[Darkoo]

Vidim da ti je Pedja vec odgovorio ,
imas na tim linkovima dosta informacija , sema , objasnjenja itd. mada t je to vec sve zbrda zdola kako je kome sta trebalo , nemas nikakav uvod sto ce tebi biti problem jer problematiku ne poznajes uopste . Linkovi su pre svega namenjeni ljudima koji se vec bave time manje vise sto ne znaci da ti neces nauciti i ukapirati citajuci ih ali moj ti je savet da kupis literaturu u kojima je detaljno razradjeno SWITCH napajanje od pocetka do kraja sa postupcima za izradu i svim potrebnim sitnicama koje trebas znati .
Knjige nisu skupe , gledao sam neke na net-u i mislim da je cena oko 10 eur , samo ne znam odakle si da pokusamo naci nesto u tvom kraju .
Pozdrav

[sonata]

Hvala svima na usmjeravanju. Istina, kako sam u predstavljanju i naveo, elektronikom sam se bavio do kraja srednje škole i kasnije više nikad, a to je bilo još za vrijeme Šuvara i Jugoslavije. Tek nedavno sam se ponovo malo zagrijao za elektroniku, a energetskom elektronikom se nisam nikad ni bavio. Uostalom, IGBT se komercijalizirao cca 5-6 godina nakon moje mature, a tada sam već bio završio faks sasvim drugog tehničkog usmjerenja, a elektronika mi je ostala na razini A, B i C klase pojačala, AXE10 centrala, 8-bitnih procesora i bipolarnih tranzstora bez izoliranog gejta

Sad kad malo bolje pogledam u krepano ATX napajanje vidim da ono okruglo sa namotajima nisu prigušnice nego transformatori (imaju više serija namota, što sa tankim, što sa debelim žicama), ali nisam si mogao predočiti da se iz tako malog trafoa može izvlačiti 400 ili 500W, obzirom da onaj moj trafo 2x30VAC/300W ima mnogo kila pa nisam ni pretpostavio da je to trafo za parsto vati...

Dakle, princip je ispravljanje (tada je valjda napon 230x1.41V), prekidanje visokom frekvencijom nekim tranzistorima koji podnose napone 300-400V, slanje impulsa u trafo koji izgleda smiješno maleno (na tome sam i popušio krivu percepciju, tj. stekao "miskoncepciju") i dalje je sve jasno...

OK, puno ste mi pomogli.

[sonata]

Eto, savladao sam "gradivo" iz sigurnosti galvanskog odvajanja (tek nakon ovdašnjih postova sam primijetio da jedna linija ide od ulaza prema izlazu, a ta linija lako može biti faza ), ali sad imam problem sa pronalaženjem literature vezane za "visokofrekvencijske" transformatore koji su očigledno daleko manjih dimenzija od 50Hz-nih za istu snagu.

Ulazni krug 230Vac ispravim na 325Vdc, nasjeckam taj napon na nekih 10-20...-50 kHz nekim 500Voltnim FET-om ili IGBT-om (bolje FET, jer IGBT još nisam "savladao") i tako nasjeckani napon dovedem na trafo, skinem napon na željenu razinu i dalje je lako...

Kako da dimenzioniram trafo? Znam da onaj za 50Hz zauzima prostor od skoro litre i teži cca 5-6 kg...

Ima li kakva kvalitetna literatura na web-u?

[kizbaja]

https://www.google.hr/#hl=hr&tbo=d&scli ... 24&bih=614

imas i ovdje negdje gotov projekt, plocica, upute, sve..
http://320volt.com/